22. Април Дан планете Земље

Дан планете Земље обележава се данас широм света под слоганом:“Уложимо у нашу планету“. Овогодишња тема указује на неопходност личних акција за њено очување, али и скреће пажњу на потребу да се окренемо зеленим и одрживим пословима и предузећима која кроз своје пословање брину о будућности и преосталим ресурсима, на тај начин да допринесу изградњи здравијих градова, држава и економија.

Ово је нарочито значајно имајући у виду да већ три године светска популација годишње троши више ресурса него што их планета Земља може произвести у истом периоду. У тај такозвани „еколошки дуг“ човечанство је ушло 29. јула 2019. То значи да већ три године свако од нас троши ресурсе намењене будућим генерацијама и живи на рачун своје деце. Слично као када би родитељи узели кредит који би свака наредна генерација морала да отплаћује, без назнака да ће га отплатити.

Више од пола века 22. априла се у целом свету обележава Дан планете Земље. На тај начин скреће се пажња на значај очувања природе и важност спречавања негативних последица по животну средину. Подсећањем на опасност која прети Земљи и екосистему због развоја индустрије, на глобално загревање и климатске промене подиже се свест о одговорности према планети на којој живимо.

Тим поводом стручњаци сваке године упозоравају да је велики број биљних и животињских врста пред изумирањем. То озбиљно нарушава читав екосистем и биолошку разноврсност. Биолози подсећају да тиме што људи уништавају станишта неконтролисаном експлоатацијом свих извора Земље, уништавају и живот на планети.

Људска економија је један од главних узрока промене климе на читавој планети. Једна од главних порука овогодишње прославе јесте да свако од нас сопственим изборима може да осигура бољу будућност читаве планете, тако што ће бирати производе и услуге компанија и предузећа која имају одрживо пословање, активно штите природу и климу, као и да одбију да подрже оне које то не чине.

Такође, кроз личне акције у свакодневном животу свако од нас могао би допринети бољем животу на Земљи. Примера ради, од укупно баченог отпада на депонијама у Србији сваке године око 40 одсто чини отпад од хране. Он доприноси глобалним емисијама гасова са ефектом стаклене баште са 8 одсто. Према подацима Иницијативе „Спасимо храну“, у Србији се баци више од 720.000 тона хране и то је извор емисија гасова са ефектом стакленe баште који бисмо могли да смањимо уколико поведемо рачуна о количинама хране коју набављамо и спремамо, о роковима трајања намирница, поделимо оно што је преостало и осмислимо нове рецепте.

Према подацима УНЕП – УН Енвирмент Програм, Срби годишње баце више од 720.000 тоне хране. И то је само у питању храна. А где је још отпад, кога само у Србији у једној години сакупимо 300.000 теретних вагона. Ако томе додамо и индустријски отпад кога према подацима Агенције за заштиту животне средине годишње сакупимо нешто више од 9,5 милиона тона, и 67.872 тоне опасног отпада, онда је јасно какву штету наносимо планети земљи.

Према подацима светске Организације „Дан планете Земље“ генерација рођена између 1997. и 2012. године, такозвана генерација З, на светском нивоу је за 45 одсто престала да купује одређене робне марке због забринутости да су спорни етички и за одрживост планете. И то је јасан знак у ком правцу ће морати да се креће пословање свих који буду желели да опстану на тржишту у будућности, а то је да пре свега брину о планети Земљи.

Еколошки портал/ Блиц