ТРИВАН: КОНТРОЛИШЕМО ФИРМЕ КОЈЕ УПРАВЉАЈУ ОПАСНИМ ОТПАДОМ

Откривање отровног отпада у местима широм Србије се наставља * Последње локације на којима је отпад пронађен су на подручју Баната

Ресорни министар Горан Триван најављује да ће се са акцијама откривања наставити, и да ће предложити пооштравање законске регулативе. Стручњаци, пак решење виде и у изградњи постројења за прераду отпада.

У бурадима на подручју Панчева и Баваништа откривено је више од 100 тона отпада за који се сумња да је опасан. Неадекватно складиштење отпада пронађено је на локацији фирме Еко 21, која је регистрована за његов третман. Иначе, иста фирма је нелегално складиштила токсичан отпад и у Белој Цркви 2016. године.

„Из информација које смо добили, власник фирме која је ускладиштила неправилно отпад у Панчеву, није доступан органима гоњења, будући да је наводно ван земље“, рекао је министар за заштиту животне средине Горан Триван.

За последњих неколико година, само две особе су процесуиране због злодела према животној средини, наводи министар и каже да је неопходно пооштравање казни за починиоце. С друге стране, струка мисли другачије.

„Дакле, није негде суштина само повисити казне, већ да се пре свега доносе пресуде по слову тог закона„, каже Марко Вујић из Центра за еколошку политику.

У последњих годину дана бурад са отровним отпадом ископана су у атарима у близини Апатина, у Новом Саду, али у селима Вукићевица и Велико Поље код Обреновца, као и у Свилајнцу. Досадашњи подаци такође показују да се у Србији 113 регистрованих фирми бави управљањем опасним отпадом, а да се, ипак, само мали број њих, према оцени минстра Горана Тривана, озбиљно тим послом и бави. Заправо мање од 15.

„Ми смо сада управо дали налог да се изврши контрола свих тих 13 фирми за почетак и свих осталих уколико је потребно и када завршимо тај преглед, знаћемо тачно заправо где смо… Сви они који испуњавају услове да то могу да раде, ће радити, али се бојим да ћемо наћи доста тога што није исправно, управо је улога овог новог министарства да се ствари доведу у ред“, каже Триван.

Професор Александар Јововић са Машинског факултета оцењује да закопавање хемикалија представља озбиљан еколошки терор и подсећа да Србија још нема постројење за прераду опасног отпада.

„Осим неких, да кажем, малих постројења, која нису значајна, поготово када су некакви посебни отпади у питању и ту онда вероватно настаје проблем да је извоз јако скуп, да неко покушава онда на томе да заради, решава проблем, има некакву локацију, неку ето тако њиву, где ће нешто стрпати, мислећи да се то заиста никада неће ни видети“, каже Јововић.

У Србији се годишње произведе око 200.000 тона опасног отпада, а подаци говоре да се не преради или извезе сва количина, што значи да је остатак негде одложен или закопан.